Predstavljamo 11 Festival S.U.T.R.A., najstariji festival u Srbiji koji se bavi povezanošću nauke, umetnosti i tehnologije.
U najnovijem izdanju ispitujemo kako se ostvaruje ljudska egzistencija u virtuelnim prostorima interneta. Fokus je na istraživanju pokušaja da se većina svakodnevnog funkcionisanja prenese, manifestuje i konzumira posredstvom digitalne tehnologije, kao i postojećeg softvera i sadržaja.
Nadamo se da podjednako zaronimo u sferu unutrašnjeg i interpersonalnog i osvetlimo šta se dešava u polju digitalnog između pojedinca i drugoga te šta izranjaja iz interakcije ta dva.
Da li su usamljenost, osećaj nevidljivosti i neispunjenosti tek tačka na spektrumu interpersonalih veza koja se izmešta u digitalno u potrazi za aktivnijim slušaocem svog analognog ¨autističnog simptoma¨ koji mumla neshvaćen?
A kako će Festival da pruži digitalno zadovoljstvo? Tako što će pokušati promišljanjem i dijalogom da odvoji autentično od lažnog, štetno od korisnog, angažovano od monetizovanog.
Na raspologanju su nam tri forme: 
izložba, predavanja/razgovori i istraživanje.
Da li se vrtimo u algoritamsko-monetizovanoj „začaranoj“ psihološkoj petlji iz koje ne prepoznajemo izlaz, i koje su posledice? I, konačno, da li digitalno, kao i slike, je tečnost koje ne uspeva da ugasi našu žeđ.
Filter
Pitanja koja postavljamo i na koja tražimo odgovore odnose se na načine kako digitalno otključava i stimuliše unutrašnje konflite, fantazije, želje, nagone, anksioznosti i odbrane dok se istovremeno u interpersonalnom prostoru virtualnog aktivno angažujemo kako bismo bili prepoznati od strane Drugog?
I kako se potom osećamo sa tim odgovorom? Da li je tendencija za osvajanjem nezavisnosti u virtualnom, dodatno osnažena odsustvom telesnosti i fragmentarnim egzistiranjem koja u potrazi za individuacijom može paradoksalno da otvara arenu konflikata na relaciji prepoznavanje – priznavanje te odškrine i ¨mala vrata¨ potrebi za dominacijom i posledično negiranju Drugog? Koji su medijumi dostupni i kako se koriste u virtuelnom svetu da bi se dogradili kapaciteti za podnošenje tenzije kontradiktornih impulsa?
digitalno zadovoljstvo digital pleasure
digitalno zadovoljstvo digital pleasure
digitalno zadovoljstvo digital pleasure
Zaposlen u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu kao viši kustos i šef programskog odeljenja. Kustos je zbirki automatike i robotike i mobilnih uređaja.
U Muzeju nauke i tehnike je autor programa kao što su Festival S.U.T.R.A (veze između tehnologije, umetnosti, nauke i društva) i izložbi kao što su Rođenje humanoidne robotike, Usitnjavanje – Priča o avanu, Tanka linija – Između leka i otrova, Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine i tako dalje.
Autor je više tekstova predstavljenih na raznim konferencijama i objavljenih u stručnim časopisima.
U Muzeju nauke i tehnike je autor programa kao što su Festival S.U.T.R.A (veze između tehnologije, umetnosti, nauke i društva) i izložbi kao što su Rođenje humanoidne robotike, Usitnjavanje – Priča o avanu, Tanka linija – Između leka i otrova, Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine i tako dalje.
Autor je više tekstova predstavljenih na raznim konferencijama i objavljenih u stručnim časopisima.
Rođena u Beogradu 1973. godine. Diplomirala je 1999. godine na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU), Odsek slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Od 2000. godine je član ULUS-a, sa statusom samostalnog umetnika. Magistrirala je 2002. godine, u klasi istog profesora. Doktorirala je 2014. godine na FLU Univerziteta u Beogradu (mentor: profesor dr Mileta Prodanović).
Od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada je imala 47 samostalnih i preko 200 grupnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim likovnim kolonijama, radionicama i veb-projektima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada. Radovi joj se nalaze u stranim i domaćim muzejima, kao i javnim i privatnim kolekcijama.
www.ninatodorovic.com
www.architectureofmemory.com
Od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada je imala 47 samostalnih i preko 200 grupnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim likovnim kolonijama, radionicama i veb-projektima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada. Radovi joj se nalaze u stranim i domaćim muzejima, kao i javnim i privatnim kolekcijama.
www.ninatodorovic.com
www.architectureofmemory.com
Rođen 1970. godine u Inđiji. Diplomirao je 2006. godine na Fakultetu za dizajn Univerziteta Union u Beogradu, kao stipendista fakulteta na kojem je bio student-demonstrator, asistent i po diplomiranju, predavač za oblasti dizajna proizvoda, digitalnog modelovanja i projektovanja. Od 2006. godine je bio saradnik u nastavi, a od 2008. je stalno zaposlen u Visokoj školi strukovnih studija – Beogradskoj politehnici, u svojstvu predavača u oblasti dizajna industrijskih proizvoda.
Godine 2021. je doktorirao pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu na interdisciplinarnim doktorskim studijama, oblast digitalna umetnost. Njegov pedagoški rad je posvećen istraživanju nastavne metodologije u oblasti primenjene umetnosti i dizajna.
Do sada je realizovao preko 60 projekata u oblasti industrijskog dizajna, dizajna enterijera i digitalne vizuelizacije. Izlagao je radove na više tehničkih sajmova, izložbi i umetničkih festivala u zemlji i svetu, a za svoj stručni i umetnički rad je nagrađen sa više nagrada i priznanja. Autor je dva tehnička patenta za potrebe edukacije u oblasti industrijskog dizajna. Autor je udžbenika i praktikuma za izradu modela za potrebe industrijskog dizajna.
https://dizajnproizvoda.wixsite.com/studio-17
Godine 2021. je doktorirao pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu na interdisciplinarnim doktorskim studijama, oblast digitalna umetnost. Njegov pedagoški rad je posvećen istraživanju nastavne metodologije u oblasti primenjene umetnosti i dizajna.
Do sada je realizovao preko 60 projekata u oblasti industrijskog dizajna, dizajna enterijera i digitalne vizuelizacije. Izlagao je radove na više tehničkih sajmova, izložbi i umetničkih festivala u zemlji i svetu, a za svoj stručni i umetnički rad je nagrađen sa više nagrada i priznanja. Autor je dva tehnička patenta za potrebe edukacije u oblasti industrijskog dizajna. Autor je udžbenika i praktikuma za izradu modela za potrebe industrijskog dizajna.
https://dizajnproizvoda.wixsite.com/studio-17
Rođen je 1986. godine u Srbobranu. Diplomirao je 2012. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti, na Odseku za dizajn tekstila. Član je ULUPUDS-a i ETN-a (European textile network). Bavi se patinažom kostima u oblasti filmske produkcije. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada, uključujući Veliku nagradu na 45. majskoj izložbi 2013. godine za „Tekstilnu zidnu pregradu sačinjenu od termičke prese”, kao i Likovnu nagradu Nagyapáti Kukac Péter za 2017. godinu. Njegovi radovi se nalaze u kolekciji Ateljea 61, Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu i privatnim zbirkama. Godine 2014. je osnovao udruženje građana Čunak u Srbobranu koje za cilj ima revalorizaciju tekstilnih tehnika, dok su delatnosti udruženja tkanje na horizontalnim i vertikalnim razbojima, obuka ručnog i mašinskog pletenja, likovno-tekstilne radionice. U svojim radovima se uglavnom bavi sociološkim temama i održivošću tekstilnog dizajna u okviru ekoloških-prirodnih materijala i reciklaže. Iste godine je počeo da radi u Školi za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, kao profesor na predmetu Oblikovanje tekstila. Od 2015. godine radi kao stručni saradnik u nastavi na Fakultetu primenjenih umetnosti, na Odseku za tekstil. Njegova polja delatnosti uključuju dizajn tekstila, umetnost tekstila, tapiserija i biomimikrija.
Diplomirao je i magistirirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Odsek slikarstva. Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Radovi mu se nalaze u više privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu. Izlagao je na 25 samostalnih izložbi i više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).
Rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirala je 2007. godine kao student generacije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku slikarstva. Doktorsku disertaciju je odbranila 2016. godine na istom fakultetu. Dobitnica je nagrade za slikarstvo Ljubica Cuca Sokić, slikar i profesor ALU (Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, 2005), Prve nagrade XIII beogradske mini-art scene, (Galerija Singidunum, Beograd, 2006), Velike nagrade za slikarstvo Rista i Beta Vukanović, slikari; Specijalna nagrada knjižare-komision Talent (Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, 2007), nagrade 14. bijenala studentskog crteža Srbije (Dom kulture Studentski grad, Beograd, 2007), nagrade Kunstpreis Balmoral 03 (Kunstlerhaus Schloss Balmoral, Bad Ems, Nemačka, 2008), nagrade za crtež Fonda Vladimir Veličković (Galerija Haos, Beograd, 2008), Prve nagrade Prvog međunarodnog bijenala akvarela Galerije A (Beograd, 2010), Prva nagrada za crtež na 16. međunarodnom bijenalu umetnosti minijature (2022), Gornji Milanovac. Dobitnica je stipendije Eurobank EFG za ostvarene rezultate tokom studija (2006), Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka (2005–2007) i Grada Beograda (2006).
Radila je kao asistent crtanja i slikanja, odsek slikarstvo, na Beogradskoj Akademiji lepih umetnosti (2009–2012). Članica je ULUS-a od 2008. godine.
Izlagala je na 13 samostalnih i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Učesnica je mnogih rezidencijalnih programa u Nemačkoj i Švajcarskoj. Živi i radi u Beogradu.
Radila je kao asistent crtanja i slikanja, odsek slikarstvo, na Beogradskoj Akademiji lepih umetnosti (2009–2012). Članica je ULUS-a od 2008. godine.
Izlagala je na 13 samostalnih i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Učesnica je mnogih rezidencijalnih programa u Nemačkoj i Švajcarskoj. Živi i radi u Beogradu.
Uroš Krčadinac (1984) je digitalni umetnik, programer, autor i edukator. Njegova transdisciplinarna praksa obuhvata programiranje, pisanje, dizajn, animaciju i kartografiju. Istraživačke radove objavio je u IEEE časopisima, dok je umetničke radove izlagao na festivalu re:publica (Grčka/Nemačka), Univerzitetu Emili Kar (Kanada), Galeriji SANU, beogradskom Muzeju nauke i tehnike i tako dalje. Doktorirao je informatiku na Univerzitetu u Beogradu. Radi kao docent digitalne umetnosti i računarstva na Fakultetu za medije i komunikacije i kao naučni saradnik na Univerzitetu u Beogradu.
www.krcadinac.com
www.krcadinac.com
Nataša Teofilović je vizuelna umetnica koja kroz novomedijsku i kompjutersku umetnost istražuje pojavnost i identitet ženskog i čulnog u virtuelnom prostoru. Radi u različitim medijima, od eksperimentalnog videa i performansa do 3D karakter animacije, digitalnih ambijenata i generativne umetnosti.
Od brojnih domaćih i međunarodnih priznanja izdvajaju se: Počasna nagrada na Međunarodnom festivalu digitalne umetnosti Ars Elektronika, Linc 2016. (Počasno priznanje Ars Elektronika Festivala), Počasna nagrada na Međunarodnom konkursu iz digitalne umetnosti Evropskog instituta za fiziku čestica – CERN, Ženeva i Festivala digitalne umetnosti Ars Elektronika, Linc 2011. (Počasno priznanje na prvom festivalu Prix Ars Electronica Collide@CERN), rad u izboru žirija 15. međunarodnog festivala medijske umetnosti u Tokiju 2011. (Jury Selection Award at 15th Japan Media Arts Festival, Tokio), otkup digitalnog ambijenta s.h.e. za prikazivanje tokom jednogodišnje stalne postavke muzeja Ars Elektromika u Lincu (2007–2008. godine).
Nataša Teofilović je doktorirala i magistrirala digitalnu umetnost na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Diplomirala je arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovna je profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK) Univerziteta Singidunum u Beogradu.
Od brojnih domaćih i međunarodnih priznanja izdvajaju se: Počasna nagrada na Međunarodnom festivalu digitalne umetnosti Ars Elektronika, Linc 2016. (Počasno priznanje Ars Elektronika Festivala), Počasna nagrada na Međunarodnom konkursu iz digitalne umetnosti Evropskog instituta za fiziku čestica – CERN, Ženeva i Festivala digitalne umetnosti Ars Elektronika, Linc 2011. (Počasno priznanje na prvom festivalu Prix Ars Electronica Collide@CERN), rad u izboru žirija 15. međunarodnog festivala medijske umetnosti u Tokiju 2011. (Jury Selection Award at 15th Japan Media Arts Festival, Tokio), otkup digitalnog ambijenta s.h.e. za prikazivanje tokom jednogodišnje stalne postavke muzeja Ars Elektromika u Lincu (2007–2008. godine).
Nataša Teofilović je doktorirala i magistrirala digitalnu umetnost na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Diplomirala je arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovna je profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK) Univerziteta Singidunum u Beogradu.
Stevan Kojić (1973, Kikinda) je diplomirao i magistrirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorirao je na Akademiji umetnosti Novi Sad. Redovni profesor je na Katedri za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Milan Ličina je vizuelni umetnik, rođen 1990. godine u Beogradu. U svojoj praksi operiše kroz polja visoke tehnologije, novih medija, generativne umetnosti, vizuelizacije podataka, veštačke inteligencije i iskustvenog dizajna, koristeći njihov presek kao platformu za kreiranje jedinstvenih narativa.
Stav koji posebno karakteriše njegovo stvaralaštvo jeste izrada dela specifično za prostor u kojima ih izlaže. Ti radovi, po završetku svog trajanja u datim okruženjima više nikada nisu dostupni za predstavljanje u drugim formatima ili prostorima.
Od 2014. godine je angažovan kao docent na Fakultetu digitalnih umetnosti u Beogradu, gde predaje na osnovnim i master studijama. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti dizajna novih medija na Univerzitetu Metropolitan. Višegodišnji je saradnik Kreativnog kolektiva Galerija 12 i učesnik više grupnih izložbi i umetničkih festivala, na kojima je dobio nekoliko nagrada i priznanja.
Stav koji posebno karakteriše njegovo stvaralaštvo jeste izrada dela specifično za prostor u kojima ih izlaže. Ti radovi, po završetku svog trajanja u datim okruženjima više nikada nisu dostupni za predstavljanje u drugim formatima ili prostorima.
Od 2014. godine je angažovan kao docent na Fakultetu digitalnih umetnosti u Beogradu, gde predaje na osnovnim i master studijama. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti dizajna novih medija na Univerzitetu Metropolitan. Višegodišnji je saradnik Kreativnog kolektiva Galerija 12 i učesnik više grupnih izložbi i umetničkih festivala, na kojima je dobio nekoliko nagrada i priznanja.
Tanja Vujinović je afirmisana umetnica koja je nastupala na brojnim festivalima. Svoja umetnička dela je predstavila u muzejima i galerijama širom sveta. Njeni radovi prikazani su u Muzeju savremene umetnosti u Strazburu, Muzeju Kunst Palast u Dizeldorfu, Muzeju savremene umetnosti u Denveru, Kunsthaus u Meranu, Muzeju savremene umetnosti u Istanbulu, Galeriji Kapelica u Ljubljani, Muzeju Vazareli fondacije u Eks-en -Provansi i Künstlerhaus u Beču.
Nastupala je na festivalima kao što su ISEA2009 u Belfastu, Ars Elektronika u Lincu, Kinetika sajmu umetnosti u Londonu, Spor festival u Arhusu, FILE festival u Sao Paulu i FILE RIO u Rio de Žaneiru.
Njena hibridna umetnička dela se sastoje od VR, digitalne/fizičke skulpture, motora za igre i elektronske muzike. Diplomirala je likovne umetnosti 2010. godine. Doktorirala je filozofiju i teoriju vizuelne kulture.
Tanja je osnivač Ultramona, kibernetičkog umetničkog centra. Kao strastveni pobornik rejv kulture, napravila je nekoliko albuma tehno muzike, a i sama se bavi didžejingom.
Nastupala je na festivalima kao što su ISEA2009 u Belfastu, Ars Elektronika u Lincu, Kinetika sajmu umetnosti u Londonu, Spor festival u Arhusu, FILE festival u Sao Paulu i FILE RIO u Rio de Žaneiru.
Njena hibridna umetnička dela se sastoje od VR, digitalne/fizičke skulpture, motora za igre i elektronske muzike. Diplomirala je likovne umetnosti 2010. godine. Doktorirala je filozofiju i teoriju vizuelne kulture.
Tanja je osnivač Ultramona, kibernetičkog umetničkog centra. Kao strastveni pobornik rejv kulture, napravila je nekoliko albuma tehno muzike, a i sama se bavi didžejingom.
Darija Medić je umetnica, edukatorka i radnica u kulturi, akademiji i civilnom društvu, koja istražuje područje lavirinata savremenog stvaranja smisla suživota sa tehnologijom i (de)kodirane relacionalnosti. Istražuje u kontekstu poetika medija, distribuirane kognicije, materijalnosti interakcije i politika dizajna interfejsa unutar algoritamske kulture kroz kreiranje kolektivnih participativnih procesa za senzibilisanje sprega digitalne medijacije. Završila je studije novih likovnih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, master dizajn medija i komunikacija na Pit Cvart institutu u Roterdamu, Holandiji, a trenutno je na doktorskim studijama programa Intermedijalna umetnost, pisanje i performans na Univerzitetu Kolorada u Bolderu, SAD. Članica je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), gostujuća predavačica na Fakultetu za medije i komunikacije i stručna saradnica kolektiva kuda.org.
Dobrinka Kuzmanović je docentkinja Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Diplomirala je i doktorirala na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu. U svojoj doktorskoj disertaciji bavila se empirijskom proverom konstrukta digitalne
pismenosti i analizom prediktora postignuća. Višegodišnja je saradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na brojnim međunarodnim (OECD/PISA – Programme for International Student Assessment, OECD/TALIS – Teaching and Learning International Survey, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE i tako dalje) i domaćim istraživačkim projektima (Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu, Bezbedno školsko okruženje, Istraživanje elektronskog nasilja u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, Bezbedan internet za celu porodicu i tako dalje) iz oblasti obrazovanja i razvoja mladih.
Na polju naučno-istraživačkog rada bavi se digitalnom pismenošću učenika i nastavnika,
bezbednim ponašanjem mladih na internetu, tradicionalnim i digitalnim vršnjačkim nasiljem, procenjivanjem obrazovnih postignuća učenika i kvaliteta učenja, učenjem i ocenjivanjem u digitalnom okruženju i tako dalje.
Članica je većeg broja ekspertskih timova, a svojim aktivnostima (predavanjima po
pozivu, gostovanjima u medijima i obrazovnim ustanovama) doprinosi popularizaciji nauke u
Srbiji.
Diplomirala je i doktorirala na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu. U svojoj doktorskoj disertaciji bavila se empirijskom proverom konstrukta digitalne
pismenosti i analizom prediktora postignuća. Višegodišnja je saradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na brojnim međunarodnim (OECD/PISA – Programme for International Student Assessment, OECD/TALIS – Teaching and Learning International Survey, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE i tako dalje) i domaćim istraživačkim projektima (Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu, Bezbedno školsko okruženje, Istraživanje elektronskog nasilja u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, Bezbedan internet za celu porodicu i tako dalje) iz oblasti obrazovanja i razvoja mladih.
Na polju naučno-istraživačkog rada bavi se digitalnom pismenošću učenika i nastavnika,
bezbednim ponašanjem mladih na internetu, tradicionalnim i digitalnim vršnjačkim nasiljem, procenjivanjem obrazovnih postignuća učenika i kvaliteta učenja, učenjem i ocenjivanjem u digitalnom okruženju i tako dalje.
Članica je većeg broja ekspertskih timova, a svojim aktivnostima (predavanjima po
pozivu, gostovanjima u medijima i obrazovnim ustanovama) doprinosi popularizaciji nauke u
Srbiji.
Rođen je 1977. u Ostrovu kod Požarevca. Doktorirao je psihologiju opažanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radi kao vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a radio je i na Fakultetu sporta i fizičke kulture i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Saradnik je Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Instituta za psihologiju u Beogradu, Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu, Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i Istraživačke stanice Petnica. Učestvovao je na većem broju domaćih i međunarodnih projekata: Bazični kognitivni procesi i funkcije, PISA – Programme for International Student Assesment, TIMSS – Trends in Mathematics and Science Study, IEA, Fundamentalni kognitivni procesi i funkcije, Tempus project Education policy master programme, Supporting University Students At Risk of dropping out, Adverse Childhood Experiences Serbia i Research on child disciplining at home. Bavi se i popularizaciom nauke kroz organizaciju Festivala nauke i pisanjem naučno-popularnih članaka. Glavne oblasti interesovanja i istraživanja su mu psihologija opažanja, eksperimentalna estetika, evaluacija obrazovanja, statistika i metodologija naučnih istraživanja.
Maja Lyon, diplomirani psiholog, MA kulturolog, psihoanalitički psihoterapeut i grupno analitički psihoterapeut u edukaciji pri Društvu psihoanalitičkih psihoterapeuta (DPPS) i Društvu za grupnu analizu Beograd (DGAB) kao i student član Internacionalnog društva za grupnu analizu u Londonu (GASI) i koosnivač Centra za psihosocijalnu edukaciju Alma Nova.
Aleksandra Džambić, MA kliničke psihologije, psihoanalitički psihoterapeut i grupno analitički psihoterapeut u edukaciji pri Društvu psihoanalitičkih psihoterapeuta (DPPS) i Društvu za grupnu analizu Beograd (DGAB), kao i student član Internacionalnog društva za grupnu analizu u Londonu (GASI). Zaposlena u Bolnici za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović – Dedinje.
Željko Jovandić, doktor medicine, specijalizant psihijatrije, zaposlen u SBPB "Kovin", kandidat u Beogradskom psihoanalitičkom društvu (BPD), član Međunarodne organizacije za psihoanalitike studije (International Psychoanalytical Studies Organization – IPSO)
Olivera Vuković, psihijatar, doktor medicinskih nauka, profesor na Mediciskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za psihijatriju i Katedri za medicinu bola. Ona je pomoćnik direktora Instituta za mentalno zdravlje, šef Kabineta za obrazovnu delatnost i glavni urednik časopisa Psihijatrija danas. Njeno polje kliničkog i naučnog interesovanja karakteriše transdiciplinarnost. Oblast užeg naučnog interesovanja je problem svesti, a osim toga i psihosomatska medicina, posebno psihokardiologija, adikcije, ličnost i poremećaji ličnosti.
Danilo Pešić, psihijatar, grupni analitičar, pridruženi član Društva za grupnu analizu Beograd i psihoanalitičar-kandidat Beogradskog psihoanalitičkog društva, klinički asistent na Mediciskom fakultetu u Beogradu, stalno zaposlen u Institutu za mentalno zdravlje.
Klinički domen kojim se bavi je adolescentna psihijatrija. Predmet naučnog interesovanja su poremećaji ličnosti i mogućnost rane intervencije, sa posebnim fokusom na grupno-analitičku psihoterapiju i njene modifikacije u institucionalnom okruženju.
Klinički domen kojim se bavi je adolescentna psihijatrija. Predmet naučnog interesovanja su poremećaji ličnosti i mogućnost rane intervencije, sa posebnim fokusom na grupno-analitičku psihoterapiju i njene modifikacije u institucionalnom okruženju.
Dr Ivanka Dunjić je psihijatar, psihoanalitičar i grupni analitičar. Radi u privatnoj praksi u Beogradu sa pojedinačnim pacijentima i grupama. Osnivačica je i članica Beogradskog psihoanalitičkog društva i Grupnog analitičkog društva Beograd. Već više od 25 godina sprovodi obuku, teorijske seminare i superviziju za buduće psihoanalitičare, psihoterapeute i grupne analitičare u Beogradu i drugim delovima Srbije. Autor je poglavlja o frojdovskoj psihopatologiji, kao i grupnoj analizi u udžbeniku iz psihodinamičke psihijatrije. Izlagala je radove na EFPP i EGATIN konferencijama, kao i na letnjoj školi GASI.
Zorica Tomić, redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu gde na osnovnim stiudijama predaje predmete Uvod u komunikologiju i Uvod u kulturologiju.
Diplomirala na Katedri za filozofiju, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala.
Objavila je više studija, članaka i monografija (Komunikologija, Komunikacija i javnost, Razumevanje i nesporazumi, Knjiga o Ćutanju. Muški svet, NewsAge, Šta stvarno želiš? i druge).
Učestvovala je na brojnim tribinama, okruglim stolovima i konferencijama u oblasti komunikacije i kulture.
Diplomirala na Katedri za filozofiju, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala.
Objavila je više studija, članaka i monografija (Komunikologija, Komunikacija i javnost, Razumevanje i nesporazumi, Knjiga o Ćutanju. Muški svet, NewsAge, Šta stvarno želiš? i druge).
Učestvovala je na brojnim tribinama, okruglim stolovima i konferencijama u oblasti komunikacije i kulture.