Kontekst istraživanja
Tokom poslednje dve decenije, sa intenzivnijim korišćenjem digitalne tehnologije i interneta na globalnom nivou, aktivnosti i iskustva mladih na internetu sve su češće predmet interesovanja kako naučno-stručne, tako i šire javnosti. Aktuelna pandemija virusa kovid-19 doprinela je da onlajn okruženje postane „nova normalnost” za korisnike interneta svih uzrasta, uključujući i mlade. Dok je 2019. godine 54% ukupne populacije koristilo internet, 2021. godine koristilo ga je 63% svetskog stanovništva. Procenat mladih koji koriste internet znatno je veći od procenta korisnika interneta u ukupnoj populaciji. Godine 2020, 71% procenat mladih (uzrasta između 15 i 24 godine) koristio je internet (u razvijenim zemljama 99%, u zemljama u razvoju 67% i u najmanje razvijenim zemljama 34%), u poređenju sa 57% pripadnika ostalih starosnih grupa (mlađi od 15 i stariji od 24 godine). U svetskim razmerama, mladi ljudi su imali 1,24 puta veću šansu da budu onlajn od ostatka stanovništva.
Predmet istraživanja
Predmet ovog istraživanja, široko definisano, jesu iskustva mladih ‒ učenika srednje škole i studenata – u interakciji sa drugima, pre svega vršnjacima, kako u digitalnom, tako i u izvandigitalnom okruženju. Konkretnije, zanimali su nas sledeći podaci:
- količina vremena koju mladi provode ispred ekrana digitalnih uređaja;
- broj prijatelja („onlajn” i „oflajn”) koje mladi imaju, kao i samoprocena kvaliteta odnosa sa njima;
- percepcija bezbednosti onlajn okruženja i izloženost mladih rizicima na internetu;
- zastupljenost digitalnog (i tradicionalnog) vršnjačkog nasilja i oblici digitalnog nasilja kojima su mladi najčešće izloženi.
Opis uzorka
Istraživanje je realizovano na neslučajnom, prigodnom uzorku. Upitnik je popunilo ukupno 303 ispitanika, uzrasta između 15 i 30 godina (M = 19,53; SD = 3,50). U uzorku je gotovo jednak procenat srednjoškolaca (51%) i studenata (49%). U uzorku je, više od tri četvrtine devojaka (78%), pri čemu je disproporcija između polova izraženija u poduzorku studenata.
Instrumenti i realizacija istraživanja
Za potrebe ovog istraživanja dizajniran je onlajn upitnik u kome je većina pitanja zatvorenog tipa (sa ponuđenim odgovorima), dok je nekoliko pitanja otvorenog tipa (kratak odgovor). Upitnik je kreiran i distribuiran uz pomoć Guglovog alata za izradu upitnika (Google form). Popunjavanje upitnika je anonimno i traje oko 15 minuta. Upitnik sadrži i nekoliko pitanja koja se tiču socio-demografskih varijabli ispitanika (pol, godine starosti).
Za samoprocenu odnosa sa oflajn i onlajn prijateljima korišćen je instrument Skala iskustava u bliskim odnosima, u kratkoj revidiranoj verziji (engl. Experiences in Close Relationships – Revised questionnaire, ECR-R) . U kontekstu vezivanja, procenjuju se dve dimenzije: anksioznost (nivo nesigurnosti vezane za nečiju pristupačnost i saosećajnost) i izbegavanje (nivo nelagode vezan za bliskost ili zavisnost od nekoga). Pitanja u drugom delu upitnika, za procenjivanje ekscesivne upotrebe i rizičnog ponašanja na internetu, preuzeta su iz upitnika korišćenog u okviru poslednjeg ciklusa međunarodnog istraživanja Deca Evrope na internetu (engl. EU Kids Online), realizovanog 2019. godine.
Rezultati istraživanja
Vreme na internetu, „oflajn” i „onlajn” prijateljstva
Najveći procenat mladih iz uzorka provodi na internetu oko pet sati dnevno. Pet i više sati dnevno ispred ekrana provodi gotovo 60% srednjoškolaca i 44% studenata, dok sedam i više sati na internetu provodi 23% srednjoškolaca i 15% studenata. U odnosu na ukupan broj prijatelja, broj prijatelja s kojima se uglavnom druže uživo varira od 0 do 50, isto kao i broj prijatelja s kojima se uglavnom druže onlajn. Polovina ispitanika ima do 5 prijatelja s kojima se pretežno druže uživo, većina (80%) ima do 10 prijatelja, dok 4% ispitanika iz uzorka (11 ispitanika) ima samo jednog (9 ispitanika) ili nijednog prijatelja (2 ispitanika) s kojim se uglavnom druže uživo. S druge strane, četvrtina ispitanika (njih 68) nema nijednog prijatelja s kojim se uglavnom druže onlajn, dok polovina ima 2 ili manje prijatelja, a većina (oko 80%) ima 5 ili manje onlajn prijatelja. Uprkos intenzivnom korišćenju interneta, tradicionalni vid druženja sa prijateljima, „licem-u-lice”, dominantan je među mladima. Utvrđeno je da se srednjoškolci češće nego studenti druže sa prijateljima onlajn, pri čemu mladići češće nego devojke.
Anksioznost je izraženija u odnosu sa oflajn prijateljima, a izbegavanje u odnosu sa onlajn prijateljima. Mladi se češće poveravaju oflajn prijateljima, svoje brige i probleme češće dele u kontaktima uživo nego u onlajn kontaktima, i češće brinu da li je oflajn prijateljima nego onlajn prijateljima zaista stalo do njih.
Bezbednost i rizična ponašanja na internetu
Kada je reč o osećanju lične bezbednosti na internetu, nalazi ukazuju da se skoro dve trećine mladih oseća bezbedno (43% često, 17% uvek). Nešto više od desetine mladih (5% mladića i 13% devojaka) nikada se ne oseća bezbedno na internetu, dok se manje od petine (38% mladića i 11% devojaka) uvek oseća bezbedno na internetu. Važno je istaći da se po osećanju bezbednosti na internetu srednjoškolci iz Srbije nalaze znatno ispod proseka drugih evropskih zemalja.
Ekscesivno korišćenje interneta ubraja se u najvažnije i u literaturi najčešće razmatrane rizike u vezi s korišćenjem interneta. Neretko se dovodi u vezu sa zavisnošću od interneta, ali se ne može izjednačiti sa njom i ne vodi nužno ka psihopatologiji. Većina mladih priznaje da koristi internet po inerciji, i onda kada ih ono što rade ne zanima zaista, a petina to radi svaki ili skoro svaki dan. Tri četvrtine mladih izjavljuje da zbog vremena koje provode na internetu trpe porodica i druge školske obaveze, dve trećine pokušava, ali bezuspešno, da provodi manje vremena ispred ekrana. Više od polovine mladih smatra da imaju probleme zbog količine vremena koje provode na internetu i loše se osećaju kada nisu na internetu. Trećina mladih sukobljava se sa porodicom i prijateljima, mada ne često, zbog vremena koje provode ispred ekrana. Najmanji procenat mladih, ali ipak više od četvrtine, zanemaruje svoje fiziološke potrebe usled korišćenja ekrana.
Rizici vezani za kontakte sa nepoznatim osobama na internetu svrstavaju se u najozbiljnije onlajn rizike, i u nekim slučajevima mogu da imaju negativne posledice po funkcionisanje osobe, ne samo u digitalnom, već i u izvandigitalnom okruženju. Većina mladih (71%) sklapa onlajn prijateljstva sa osobama koje već poznaje. Gotovo svaki drugi srednjoškolac prihvata sve zahteve za prijateljstvo, bez obzira ko ih upućuje, što uključuje i zahteve od nepoznatih osoba. Za skoro polovinu ispitanika (43%), iskustvo upoznavanja uživo sa osobama koje su prethodno upoznali preko interneta bilo je prijatno, više od četvrtine ispitanika je bilo ravnodušno, dok je skoro petina njih bila manje ili više uznemirena.
Zloupotreba ličnih podataka je često razmatran onlajn rizik. Pod ličnim podacima podrazumevaju se svi podaci koji se odnose na osobu, a na osnovu kojih se ona može identifikovati (direktno ili indirektno) i ugroziti njena privatnost. Barem četvrtina ispitanih je putem interneta slala lične podatke (na primer, ime i prezime, fotografiju, adresu, broj telefona itd.) osobama koje ne poznaju lično. Među onima koji su to činili, nalazi se nešto više mladića nego devojaka, i više srednjoškolaca nego studenata. Desetina mladih prikrivala je svoj identitet na internetu i pretvarala se da su neko drugi.
Vršnjačko nasilje na internetu
Prema opšteprihvaćenoj definiciji, digitalno nasilje (engl. cyberbullying) predstavlja korišćenje digitalne tehnologije i interneta s ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi i da joj se nanese šteta. U poslednjih godinu dana, više od polovine ispitanika (57%), prema sopstvenoj proceni, bilo je izloženo ružnom i okrutnom ponašanju u interakciji uživo, skoro polovina (42% ili 112 ispitanika) nekoliko puta, a više od desetine (15% ili 41 ispitanik) barem jednom mesečno ili češće. I srednjoškolci i studenti češće su izloženi tradicionalnom nasilju nego nasilju u digitalnom okruženju. Svaki drugi ispitanik je, u poslednjih godinu dana, bio izložen nasilju u digitalnom okruženju.
Osim u ulozi nekoga ko trpi nasilje, mladi se mogu naći i u ulozi nekoga ko vrši nasilje. Trećina mladih (34%) priznaje da su i oni sami bili uživo nasilni prema svojim vršnjacima, većina (31%) samo nekoliko puta, dok petina (21%) priznaje da su nasilni u digitalnom okruženju. Barem jednom mesečno ili češće, 11 ispitanika (4%) ispoljilo je nasilno ponašanje u onlajn okruženju, a 10 ispitanika u interakciji uživo (4%).
Kojim oblicima digitalnog vršnjačkog nasilja su mladi najčešće izloženi?
Verbalno nasilje predstavlja najčešći oblik vršnjačkog nasilja na internetu. U poslednjih godinu dana, ružne i okrutne poruke je putem interneta dobijalo 36% srednjoškolaca i 23% studenata. Na drugom mestu po zastupljenosti nalazi se socijalno nasilje – izostavljanje i isključivanje iz aktivnosti na internetu (30% srednjoškolaca i 17% studenata). Desetina mladih izjavljuje da su neprimerene poruke vezane za njih deljene javno. Manje od desetine mladih (8%) dobijalo je pretnje na internetu ili su im se dešavale druge ružne i okrutne stvari. Najmanji procenat ispitanih (5%) izveštava da su bili primorani da urade ono što ne žele.
Sažetak ključnih nalaza
- Mladi iz uzorka (u proseku) provode 4,5 sata dnevno na internetu (srednjoškolci 4,7 sati, studenti 4,3 sata); prosečan skor ekscesivne upotrebe interneta (za ceo uzorak) iznosi 2,15 (na skali od 1 do 5) – za mladiće 1,94, za devojke 2,21;
- Dve trećine mladih bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu, a više od polovine mladih smatra da ima probleme zbog količine vremena provedenog na internetu i loše se oseća kada ga ne koristi;
- Uprkos intenzivnom korišćenju interneta, i srednjoškolci i studenti daju prednost druženja sa oflajn prijateljima; onlajn prijateljstva su češća kod srednjoškolaca i kod mladića, dok je anksioznost češća u odnosima sa oflajn prijateljima, a izbegavanje u odnosima sa onlajn prijateljima;
- Većina mladih iz uzorka (82%) je imala kontakt preko interneta s nekim koga ne poznaje uživo, a skoro polovina ispitanika (48%) upoznala je uživo nekoga koga su prethodno upoznali preko interneta;
- Mladi su češće izloženi tradicionalnom nego digitalnom vršnjačkom nasilju; svaki drugi ispitanik, u poslednjih godinu dana, bio je izložen ružnom i okrutnom ponašanju na internetu; svi oblici digitalnog nasilja češće su zastupljeni među srednjoškolcima nego među studentima.